Andrea Kršlović
StoryEditor
FOTO OBJEKTIVOM PO HVARU

Žive se pomalo, osim kad je potriba stić na trajekt

Ponešto se zaboravilo, ponešto se ostavilo, al čuvaju se gončice (male priče) i živi se “pomalo”, osim kada treba stići na trajekt

Na Foru je, a baž i na druga mista, pri bilo da se ženskoj dici ostavijola zemja uz more, a muškoj dici zemja ča ni na moru. To je bilo zato ča ova uz more kako da ni vridila, a unutra je bilo depju pojih da si moga čagod i zasodit i uzgojit.

image
Andrea Kršlović

A onda je portilo pa su, posli, avancala i dica ženske dice. I sad je svakega bloga: levonde - da se moreš išat u šest ujutro i s kosiron dočekot sunce, i maslinih - da ti u jedanaesti misec prozebedu ruke kad bereš do noći, i lozjo - da po zvizdanu moreš nosit kašete priko grižih, a bome i gostih - da moreš po sto putih u lito oprat cakla. Provjali su didi da su znali čagod šoldih ćapat i tako da se prodovalo jopno ča bi se bilo dobilo kad bi izgorila japjenica, a koja bi se izgrodila somo da se užeže. Tega, doduše, već ni. Čagod se zaboravilo, čagod se ostavilo, al čuvaju se gončice i žive se pomalo, osim kad je potriba stić na trajekt.

image
Andrea Kršlović

(Na Hvaru je, a možda i na drugim mjestima, prije bio običaj da se ženskoj djeci ostavljala u nasljedstvo zemlja uz more, a muškoj zemlja koja nije na moru. To je bilo zato što se smatralo da ova uz more ne vrijedi, a u unutrašnjosti je bilo poprilično polja, na kojima se moglo ponešto zasaditi i uzgajati. A onda je počelo (turizam) pa su, poslije, napredovala i djeca ženske djece. I sad je na otoku svakojakog blaga: lavande - da se možeš ustati u šest ujutro i sa srpom dočekati sunce, maslina - da ti u jedanaestom mjesecu prozebu ruke kada bereš masline do noći, loza - da po zvizdanu možeš nositi sanduke preko kamenja, a bome i gostiju - da možeš po sto puta tijekom ljeta oprati prozore. Pričali su djedovi da su znali zaraditi tako da se prodavalo vapno koje bi se dobilo kada bi izgorila vapnenica (poseban oblik kućice), koja bi se izgradila samo da se zapali. Toga, doduše, već nema. Ponešto se zaboravilo, ponešto se ostavilo, al čuvaju se gončice (male priče) i živi se “pomalo”, osim kada treba stići na trajekt.)

image
Andrea Kršlović
11.07.2023., 12:35h
Meri Radić
20. lipanj 2024 17:12